Colourful Beograd

Jedino nije mogla da se suprotstavi smrti. Nije mogla da pomogne ni knezu Mihajlu Obrenovicu, onog 29. Maja 1868. godine.

Hajdu~ka ~esma je jedna od najstarijih i najpopularnijih beogradskih ~esama. Ne zna se kada je podignuta, ali je to bilo, ako ne pre, a ono svakako u osamnaestom veku. O njoj ima malo sa~uvanih zapisa: najstariji bi bio oporuka Dositeja Obradovica (umro 28. marta 1811), koji je izrazio `elju da bude sahranjen pored Hajdu~ke ~esme. Drugi zapis ka`e da je ra|ena 1828. a tre}i govori o njoj 1847. godine. ^etvrti je iz 1858 itd.

Hajdu~ka ~esma

Na samoj ~esmi nema nikakvih zapisa. Ime "Hajdu~ka" trebalo bi da stoji na njoj. Po nekim analizama, voda iz ~esme sli~na je onoj sa Belih voda u @arkovu. Prema jednoj bele{ci od 16. Maja 1847. god., stara Hajdu~ka ~esma, bila je u vidu polukruga, i imala je samo jednu lulu. Na ~esmu su dolazili, na "majalos", |aci Velike {kole sa profesorima i uve~e se vra}ali uz muziku ku}i. Vezana je i jedna pri~a iz novijeg doba. Naime, Alimpije Bogi} je 1858. god. napisao u "Glasniku u~enog dru{tva" slede}e: "Ovaj izvor, bio je ozidan kamenom, i na plocama su bila izrezbarena dva jablana. Ali je to sve pokvareno, jer je veliku plocu, kojom je voda bila ozgo pokrivena, neki Stojan pre 30 god. razbio, misle}i da se u njoj nalaze kakve pare". To samo zna~i da je ~esma vec 1828. godine bila lepo ure|ena! Godine, decenije i vekovi su prolazili a izvor na Hajdu~koj ~esmi je davao hladnu i ~istu vodu. Va`ila je za "lekovitu", i bivao je ovaj izvor steci{te mnogih ljudi, koji su tu dolazili, sedeli, pevali, igrali, sva|ali se i tukli i opet mirili, ba{ kao da su "ru{ili i gradili" jedan novi svet.

Jedan od najupe~atljivijih doga|aja, desio se 29. Maja 1868. god. Tada je na izvor svratio i knez Mihailo Obrenovi} sa porodicom. U ko~iji, kojom je do{ao, bio je i a|utant Svetozar Gara{anin, sin Ilije Gara{anina, predsednika vlade. ^ekale su ih ispred ko{utnjacke kapije, strina Tomanija, `ena Jevrema Obrenovi}a, i njena }erka Anka Konstantinovi} i unuka Katarina. Nogu pred nogu, privu~eni hukom vode, uputili su se prema staroj ~esmi, gde su se slatko napili vode iz "ruke", kao i svi ostali {to su pili. Zatim su krenuli uskom stazom uzbrdo, prema klupama. Tu ih presreto{e tri dosta elegantna ~oveka, pokloni{e se i pusti{e knjaza da pro|e, te sasu{e vatru iz pi{tolja i dokraj~i{e ga no`evima. Onda se ustremi{e i na ostale i sve ih na licu mesta pobi{e.

Ovu ~esmu je, 1927. godine, obnovila Uprava Top~iderskog parka, i tada je u ~esmu sprovedena voda iz vodovodne mre`e. Time je uskra}ena mogu}nost narodu, da koristi onu prirodnu vodu, koja je po nekim analizama, sli~na vodi iz Belih voda u @arkovu. Ne{to pre rata, kad su usahnuli ili pak smanjili svoj kapacitet okolni izvori, postavilo se pitanje kako obezbediti dovoljnu koli~inu vode za izletnike. Zato su dve lule snabdevane vodom iz gradske mre`e a jedna prirodnom. Tako se de{avalo, da se leti voda iz mre`e ugreje dok je izvorska hladna i obratno zimi. Posle oslobo|enja, izvr{ena je kapta`a izvora, pa je uve}an kapacitet, i obezbe|eno da se na sve tri lule dobija izvorska voda.

No, ako je voda izvorska, to zna~i da je trebalo stalno izvore i nadgledati, a to nije ra|eno. Voda se pome{ala sa fekalijama iz kanalizacije i dovoljno se zagadila, da je puna nitrata i hlorida, {to su sve opasni elementi po zdravlje. Iz vodovoda su na pitanje, za{to je to tako, stalno odgovarali kako o tome "ne treba pisati". No o tome treba sigurno pisati, jer tu vodu koriste gra|ani uvereni da je lekovita. U zadnje vreme, ova voda je ~as dobra za pi}e a ~as ne. Ova ~esma danas, dok ovo pi~em, jedna od tri-~etiri ~esme koje su ispravne za pi}e u Beogradu.

I tako, Hajdu~ka ~esma je pri~a, ali pre nego one budu zaboravljene, trebalo bi sve u~initi da se obnovi ovaj kulturni i istorijski spomenik.

... takva ~esma je potrebna ovom gradu i narodu, i on je obavezan da o njenom izgledu povede vise ra~una...

"^ESME I FONTANE BEOGRADA"

In case that you find some errors in any document, please inform me by mail.