Mihajlo Idvorski Pupin je rodjen 9. oktobra 1854. godine u pitomom
banatskom selu Idvoru, od oca Konstantina i majke Olimpijade. Osnovnu skolu
ucio je u rodnom selu Idvoru, a nizu gimnaziju zavrsio u Pancevu 1872.
godine. Skolovanje je nastavio u Pragu, Njujorku, Kembridzu i Berlinu.
Studije je zavrsio na znamenitom Kolumbija univerzitetu u Njujorku, gde je
kasnije bio ugledni profesor elektrotehnike vise od 40 godina.
Doktorsku disertaciju iz fizicke hemije odbranio je 1889. godine u Berlinu
kod profesora Helmholca pod naslovom: "Osmoticki pritisak i njegov odnos
prema oslobodjenoj energiji".Ovaj veliki pronalazac dao je najveci doprinos u oblasti razvoja modernih telekomunikacija, a tri njegova djaka (Miliken, Langmuir i Rabi) bili su kasniji dobitnici Nobelove nagrade.
M. Pupin je patentirao 24 svoja pronalaska od kojih su najvazniji: Pupinovi kalemovi u kablovima za daljinsku telefoniju tzv. pupinizacija, sekundarno rentgensko zracenje, rezonatori i primena elektricne rezonance u sistemima visestruke telegrafije i telefonije, i nekoliko patenata vezanih za radiotehniku.
Ova otkrica su mu donela svetsku slavu, bogatstvo i mnoge pocasti, a uspomenu na njega cuva njegovo rodno mesto Idvor i vise skola i ustanova koje nose njegovo ime medju kojima je i nas Institut.
U nadi da se bar donekle oduzujemo ovom velikom naucniku posvetili smo mu ove recenice, a podatke o Pupinu smo uzeli iz clanka ing. Dusana Hristovica, viseg savetnika Instituta M. Pupin, koji je objavljen u "Politici" 14.10.1992. godine.
| Povratak na prethodni nivo |
|---|