Sve ono {to niste znali ili niste imali koga da pitate sazna}ete iz razgovora sa profesorom sa Misisipi Univerziteta Radetom Petrovi}em.^ovekom koji je na{e gore list a koji se o~igledno dobro snalazi u dalekom svetu preko velike vode.

Elef : Elef je postojao i dok ste Vi bili student. Kakve su va{e asocijacije u vezi s njim?

R.P. : Elef mi je draga uspomena iz studenskih dana. Prva asocijacija mi je akcija anketiranja studenata o radu asistenata i nastavnika koju smo sproveli negde 1974. i rezultate objavili u specijalnom broju Elef-a. Dosta se pra{ine diglo oko toga i akcija je stopirana. Bilo je zanimljivo a mislim i korisno mo`da biste mogli da probate opet? Uzgred ovde na Univerzitetu takve ankete se rutinski obavljaju pred kraj svakog semestra. Istina, ne objavljuju se rezultati u novinama - daju se samo nastavnicima li~no, {efovima katedri i dekanu.

Elef : U ova te{ka vremena mnogo je mladih, obrazovanih ljudi koji bi da odu 'preko' u potrazi za boljim statusom. Da li se ne{to sli~no i vama dogodilo?

R.P. : Ja sam u lak{a vremena, 1976/77, bio na postdiplomskim na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku sa Filbrajtovom stipendijom, vratio se i radio na fakultetu do 1989. Tada sam dobio ponudu da predajem na Misisipi Univerzitetu, prihvatio je, i ostao tu do danas. Ponudu sam prihvatio kao izazov, mogu}nost za samodokazivanje, sticanje novih iskustava i znanja, a i ra~unaju}i da je to dobro za moju porodicu. Ne mogu da ka`em da mi je bilo lo{e u Ni{u i da sam tra`io bolji status. Sada su vremena te`a i mladi vi{e odlaze. Te{ko je dobiti posao i do}i na sigurno. Lak{e je dobiti stipendiju za postdiplomske ; svi fakulteti imaju projekte na kojima postdiplomci rade za skromnu stipendiju i {kolarinu. Nakon sticanja diplome ovde (magistrature ili doktorata ) lak{e je na}i posao.

Elef : Ho}ete da napravite pore|enje na~ina `ivljenja u Jugoslaviji i Americi, njihove prednosti, razlike i mane ?

R.P. : U Americi se lak{e `ivi, delom zbog vi{eg standarda, a delom zbog bolje organizovanosti i profesionalnosti skoro svuda ( u banci, kod automehani~ara, u prodavnici itd.). Recimo, ovde se tipi~no jednom nedeljno ide u kupovinu hleba, mleka i ostalih namirnica, ne gubi se vreme svakog jutra. Istina paradajiz ima ukus kao plastuka, a hleb nikad nije vru}, ali to su sitnice. Na prvi pogled je vidljiva jedna bitna razlika izme|u kod nas i ovde u Americi. Amerikanci su izuzetno ljubazni. U svakoj situaciji ~ak i kad se sporazumi re{avaju. Na{ svet nije. Sa druge strane, ~ini mi se da su odnosi povr{niji, veze labavije, dru`enje formalno. Interesantan je i kult automobila i zna~aj jeftinog benzina. Ovde ni{ta ne mo`e{ da uradi{ bez kola - u kupovinu, kod prijatelja, svuda se ide kolima. Na primer, ekvivalent na{eg "korzoa" je ovde "CRUISING". Mladi voze u krug, staju na parking, razmenjuju putnike i nastavljaju da voze u krug. Ina~e, dozvola se dobija sa 15 godina i pola`e se u {koli sa lako}om.

Elef : Kako do`ivljavate sve ovo {to se kod nas de{ava? Da li sve to uti~e na va{ ugled?

R.P. :Svima nama u inostranstvu je vrlo te{ko zbog rata, sankcija i ostalog {to se de{ava u Jugoslaviji. Pratim vesti iz mnogih izvora i nerviram se se zbog antisrpske propagande. Ranije sam pisao pisma novinarima i politi~arima poku{avaju}i da promenim ne{to, ali sam sad digao ruke. Ne verujem da ta situacija uti~e mnogo na moj ugled, bar do sada nismo ni ja, ni moja porodica imali nikakvih neprijatnisti. Me|utim, ~itao sam da su neki drugi Srbi u Americi imali lo{a iskustva. Elef : Kada bi dobili bolje uslove za rad, da li bi se odlu~ili na povratak u zemlji?

R.P. : Nostalgija me mu~i i to `estoko. I dalje, kad ~itam o novim tehnologijama, razmi{ljam kako bi to trebalo uklopiti u nastavni plan i program u Ni{u. Me|utim, povratak u zemlju ne planiram bar dok mi deca ne zavr{e {kolovanje onde.

Elef : @elite li da dodate jo{ ne{to?

R.P. : Mislim da bi za studente bilo interesantno ne{to i o uslovima studiranja u Americi. Ima dosta pogre{nih predstava o tome. Recimo, ja sam slu{ao ranije kako su studenti u Americi usko specijalizovani i nemaju {irinu. Istina je upravo obrnuta. Ovde se na studijama, na primer tehnike ,zahteva od studenata da svakog semestra uzmu po jedan izborni kurs iz "HUMNITIES" (literatura, istorija, . . . ). Sa druge strane, stru~no dosta zaostaju za na{im studentima. (Zato su ovde magistarske lake za na{e studente.) Jedna od prednosti ameri~kih studenata je i to {to su svi obu~eni da pretra`uju literaturu, nalaze relevantne informacije, i pi{u izve{taje. To je neki ekvivalent na{ih seminarskih radova, ali su studenti mnogo samostalniji. Nije da tu ima neke dubine, ali su u toku sa najnovijim trendovima. Razlika u sistemu studiranja ima mnogo. [ta bi na{i studenti rekli na to da se ispit pola`e samo jednom, da ceo ispitni rok traje nedelju dana, (po nekad se pola`u i po tri ispita za jedan dan), i ako padne{ mora{ da slu{a{ predmet i dogodine ? Uzgred, preko 80 posto studenata ne padne nikad.

Elef : [ta bi ste poru~ili za kraj ~itaocima "ELEF-a"?

R.P. : Pa, recimo, poru~io bih studentima da je moja E-MAIL adresa TCPADE@CYPRESS.MCSR.OLEMISS.EDU, i ako ih interesuje ne{to stru~no ili o `ivotu u Americi, mogu slobodno da mi se jave. Predpostavljam da svi na{i studenti imaju pristup E-MAIL-u i li~ne ra~une : nema perspektive u struci bez E-MEIL-a. ( Uzgred, ni bez znanja engleskog.)

Gordana Milosavljevi}

Kratka biografija :
Ro|en sam u Ni{u 1952. godine. Zavr{io sam 0.[. "Vo`d Kara|or|e", gimnaziju "Svetozar Markovi}" i Elektronski fakultet. Magistrirao sam na Kolumbija univrzitetu u Njujorku, a doktorirao 1979. na tenis. Godine 1973. progla{en sam za "sportistu godine" na Elektronskom fakultetu u Ni{u.