Od me|unarodno orijentisanog ka globalnom preduze}u

Prepoznatljivost Energoprojekta kroz stvaranje konkretnih poslovnih poduhvata-projekata ogleda se, na pragu XXI veka kroz sedam osnovnih delatnosti koje defini{u rast i razvoj Energoprojekta, od 1951. godine kada je osnovan, pa do dana{njih dana.

Najstarija delatnost Energoprojekta je ENERGETIKA. Razvija se od 1951. godine projektima termo i hidro elektrana, razvodnih postrojenja, trafostanica i dalekovoda.

Vremenom je dopunjena studijama i istra`ivanjima za planiranje razvoja elektroenergetskih sistema, izbora lokacija objekata i novih tehnologija, sve do nivoa sistema ôKLJU^ U RUKEö. Razvoj i primena energetskih modela kroz transfer znanja i tehnologije na svim kontinentima potvrdili su te`nju Energoprojekta da u~estvuje permanentno u doprinosu boljem kvalitetu `ivota u celini. Navodimo nekoliko primera projekata iz delatnosti ENERGETIKE: HE Kafue God`, Zambija; HE Piva, Jugoslavija; TE ôAl-Shemalö, Mosul, Irak; TE ôNikola Teslaö, faza A, Obrenovac, Jugoslavija.

Kao po nekom pravilu svakih deset godina broj delatnosti se pro{iruje, i ve} 60-tih godina imamo paralelni razvoj ENERGETIKE, INDUSTRIJE, ARHITEKTURE i INFORMACIONE TEHNOLOGIJE.

INDUSTRIJA, delatnost raznovrsno programski postavljena (prehrambena, hemijska, farmaceutska, metalna, tekstilna, drvna i druge) omogu}ila je projektantima i tehnolozima u Energoprojektu da krenu u svet sirovinskih resursa kojima je bogata zemlja, i da izborom tehnologija optimalnih kapaciteta ponude najsavremenije objekte industrije. Navodimo samo neke od njih: Fabrika sinteti~kog kau~uka, Zrenjanin, Jugoslavija; Zlatara, Bor, Jugoslavija; Fabrika lekova, Galenika, Zemun, Jugoslavija; Fabrika tapeta, Kalus, Ukrajina; Agroindustrijski kompleks ôKubanö, Tima{evsk, Ruska federacija.

ARHITEKTURA I PROSTORNI RAZVOJ, dve delatnosti duboko pro`ete saznanjem da su priroda i ~ovek neraskidivo vezani, 70-tih godina, razvojem unutra{nje organizacije Energoprojekta, pro{iruju se i donose rezultate na polju planiranja naselja-urbanizma, arhitekture, enterijera i kompleksnih in`enjerskih poslova po sistemu ôKLJU^ U RUKEö. Po~etak je bio sa javnim objektima (konferencijski centri, ministarski kompleksi, poslovni objekti, aerodromi, itd.), zatim komercijalni objekti, turisti~ki i sportski objekti, hoteli, zdravstveni i stambeni objekti i objekti posebne namene. Navodimo samo neke: Konferencijski centar, Harare, Zimbabve; Pomorska akademija, Tripoli, Libija; Poslovno-stambeni kompleks ôAl-Khulafaö, Bagdad, Irak; Hotel ôHyatt Regencyö, Beograd, Jugoslavija; Sportski centar ôShoh Alamö, Kuala Lumpur, Malezija.

Rezultati vi{egodi{njeg napora da se potvrdi rezultanta razvoja boljeg i humanijeg dru{tva, kroz delatnost PROSTORNOG RAZVOJA potvrdili su stru~njaci Energoprojekta kroz objekte irigacionih i drena`nih sistema, distributivnih mre`a vodovoda i kanalizacije, toplifikacionih sistema, gasovoda i saobra}ajnica. I u ovoj delatnosti puno je primera koji su obele`ili mesto Energoprojekta kod nas i u svetu. Navodimo samo neke: Prostorni plan posebne namene podru~ja \erdapa, Jugoslavija; GUP za sedam gradova, Nigerija; Irigacioni sistem ]ira-Pjura, I, II i III faza, Peru; Autoput, Malezija; Vodoprivredni sistem Ibar-Lepenac, Jugoslavija.

Mo} informacija rasla je zajedno sa stalno rastu}im kapacitetima i sve stru~nijim kadrovima. Ra~unarska tehnologija stavljena je od samog po~etka na raspolaganje stru~njacima Energoprojekta kao podr{ka njihovim projektantskim, konsultantskim, in`enjering i izvo|a~kim poslovima. Razvoj tehnologije ra~unara, softvera i hardvera, omogu}io je stru~njacima Energoprojekta da se razvijaju u najzna~ajnije isporu~ioce informacionih sistema u oblasti banaka, PTT sistema i trgovine, {to se kroz slede}e primere mo`e i potvrditi: Kompjuterska mre`a Jugobanke, Srbija i Crna Gora, Jugoslavija; Kompjuterska mre`a JP PTT saobra}aja Srbije, Jugoslavija; SVKB Banka, Samara, Ruska federacija; Kompjuterska mre`a Vlade Crne Gore, Jugoslavija.

Po~etkom 80-tih godina Energoprojekt je u punom zamahu kako u organizacionom tako i u poslovnom smislu, i na neki na~in zatvara krug osnovnih delatnosti.

EKOLOGIJA kao posebna grana ulazi u sferu interesovanja i rada stru~njaka Energoprojekta. Svi vidovi zaga|enja zemlje, vode i vazduha stavljaju se pod kontrolu najsavremenijih tehnologija koje Energoprojekt plasira po sistemu ôKLJU^ U RUKEö. Navodimo primere: Sistem za{tita od aerozaga|enja iz termoelektrana na ugalj (Srbija, Libija i Iran); Vlasinsko jezero, Jugoslavija; Postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda, Kragujevac, Jugoslavija.