A: Kod grafièkih browser-a je dovoljno dovesti pointer na oznaèeni deo dokumenta, pa zatim kliknuti osnovnim tasterom miÜa (obièno levi taster). Uvek kada se oblik pointera promeni iz uobièajenog u neki specifièan, to je znak da taj deo dokumenta (tekst ili slika) predstavlja link (vezu) ka nekom drugom dokumentu. Kakav je taj drugi dokument, obièno je objaÜnjeno u tekstu ili u samom telu linka.
A: Pod pojmom dokumenta se podrazumevaju svi entiteti koji èine Web stablo dokumenata. Pored standardnih oblika dokumenta, tu spadaju i telnet, ftp, gopher i mailservisi Interneta, koji se ne mogu svrstati pod standardno znaèenje pojma dokument.
Web je dizajniran kao multimedijski servis, tako da se u stablu dokumenata mogu nalaziti razni fajlovi. Za pregledanje nekih od tih fajlova potrebno je da Web browser zna da na osnovu imena dokumenta odredi njegov tip. Manji broj tipova dokumenata je neki Web browser u stanju da samostalno prika₧e. Ostali dokumenti se prikazuju tako da browser startuje neku eksternu aplikaciju (npr. Word tekst procesor) i njoj prosledi odgovarajuæi dokument.
A: Forme su standardan naèin na koji Web browser mo₧e da prosledi podatke koje unosi korisnik nekoj aplikaciji koja se izvrÜava na Web serveru. Podaci se mogu proslediti na sledeæi naèin:
U svakom sluèaju, potrebno je, po popunjavanju forme, selektovati deo dokumenta (obièno prestavljen kao taster) koji jasno naznaèava da se njegovim izborom Üalju podaci uneÜeni u formu.
|
|